Драгутин
Томашевић - први српски олимпијац
 Драгутин
Томашевић, рођен је 20. априла 1890. године у селу Бистрици код
Петровца на Млави, био је први представник Краљевине Србије на
модерним Олимпијским играма које су одржане 1912. године у Стокхолму
у Шведској. Био је и десетоструки победник маратонске трке Обреновац
- Београд.
Основну
школу завршио је у Бистрици, трговачку у Петровцу на Млави, а
1905. године преселио се у Београд и запослио као трговац. Био
је члан витешког друштва Душан Силни, одличан гимнастичар, атлетичар
и учесник свих такмичења које је организовао Српски олимпијски
клуб.
Драгутин Томашевић
је након олипмијаде у Стокхолму, кренуо да се припрема за следећу
олимпијаду која је била заказана за 1916. годину у Берлину. Међутим,
октобра 1915. године бива мобилисан као наредник. Убрзо је тешко
рањен у борби са немачком војском на брду Бубањ код Пожаревца.
Преминуо је у селу Рашанац, а сахрањен је у родном селу Бистрици
у породичној гробници, заједно са свим својим спортским трофејима.
У знак захвалности фамилија му је у центру села подигла спомен
чесму.
На његовом гробу пише да су га
„сахранили његова мајка и његова храброст“.
У знак сећања на
првог учесника Олимпијских игара из наше земље у његовој родној
Бистрици и Петровцу на Млави одржава се „Меморијална трка
Драгутин Томашевић“ на деоници дужине 10.450 m. под покровитељством
СО Петровац на Млави и Олимпијског комитета Србије.
Занимљивост везана
за Драгутина Томашевића је да се 1909. године тркао са возом и
победио. Наиме у то време време ишао је воз, ћира, на релацији
Пожаревац - Петровац. Драгутин је пошао са железничке станице
у Пожаревцу заједно са возом. Претрчао је негде око 40 километра
и стигао у Петровац пре воза где га је сачекао на железничкој
станици.
Драгољуб
Милосављевић - Гула - Глумац
Драгољуб Милосављевић,
звани Гула рођен је 30. Маја 1923. године у Петровцу на Млави.
Глуму је завршио на Државној позоришној школи у Новом Саду. Био
је члан Српског народног позоришта и Југословенског драмског позоришта
од 1969. године. Одиграо је низ позоришних улога у драмама „Дундо
Мароје“, „Сумњиво лице“, „Самоубица“,
„Мистер Долар“, „Вуци и овце“, „Пигмалион“,
„Традија“, „Халелуја“, „Вартоломејски
вашар “, „Пуњене тиквице“...
Играо је и на филму
и на телевизији. Од познатих телевизијских серија и филмова могу
се истаћи „Врућ ветар“, „Вампири су међу нама“,
„Салаш у малом риту“, „Дошло доба да се љубав
проба“, „Мала“, „Трећа срећа“ и
многи други.
Преминуо је 26.
Марта 2005. године у Београду.
Иван Бабејић-
харамбаша хомољских хајдука
 Иван
Бабејић, неки га у данашње време називају и „Робин Худ из
Хомоља“ рођен је у селу Лазница код Жагубице, 1896. године,
од оца Николе и мајке Жарке.
Најпознатији хајдук
Краљевине Југославије је учествовао у рату против Бугара, 1915.
године, да би се у то време у његовом крају прочула вест да је
мртав. Организована је чак и својеврсна сасхрана. Међутим, једнога
дана војник Бабејић се вратио кући жив и здрав.
Радост није дуго
потзрајала.Бугари за заробљавају и одводе на Ђавоље острво у Црном
мору, одакле је у лето 1917. године успео да побегне ! Када се
вратио у Хомоље није отишао у своје родно село, већ је окупио
дружину и одметнуо се у шуму...
Био је ожењен.
Његову жену Ану Бугари су одвели у логор, а сина је предао једној
породици у Лазници на чување. Међутим, након неколико година син
му умире и Бабејић остаје без јединог потомка.
Бабејић је хајдуковао
читавих 18 година, а његова глава била је уцењена на чак 150000
динара, што је у то време било незамисливо богатство. Био је груб
човек, али му се ни једно убитство не може приписати. За многа
недела су га оптуживали, али нико није имао доказа. Бабејић је
тачно знао колико који трговац дуката има и од свакога је тражио
да му за одрђени период исплати део новца. Тај плен делио је заједно
са сиромашним сељацима.
Интересантно је
да су већину бабејићевих јатака чиниле жене. Бабејић је био и
велики љубавник. У већини села у Хомољу имао је барем по једну
љубавницу. Све су биле Влајне и све су биле јатаци, зашта их је
он богато награђивао.
Бабејић је имао
пријатеље у Жагубици, Петровцу на Млави, Пожаревцу, Јагодини,
Ћуприји...
1931. године у
кући свог верног јатака Мише Илића у селу Паљене крај Ћуприје,
домаћин га је убио из ватреног оружја, пуцајући из заседе коју
је унапред био припремио. Леш Бабејића био је изложен у центру
Ћуприје да би га свет видео. За убиство Бабејића Миша Илић је
добио 15000 тадашњих динара, од којих је касније купио себи кућу.
Кућу Мише Илића месецима после убиства чувала је група жандарма,
како би је заштитили од евентуалне освете бабејићевих јатака...
|
